Лесковац је насељено место тик уз Петровац на Млави који је и средиште општине. Ограничен је (гледано на шире окружење) са шест других општина, на које има излаз тј саобраћајнице: Мало Црниће на северо-западу, Кучево на северу, Жагубицу на истоку, Деспотовац (41км) на југу, Свилајнац (30км) на југозападу и Жабари на западу.
Лесковац је од Београда удаљен 112 километара, од Пожаревца 38, Жагубице 46 и од Бора 92 километра. Лежи у на вису долине Млаве са десне стране реке, низводно од њене Горњачке клисуре, код ушћа речице Бусур у Млаву па узводно. У источном залеђу дижу се Хомољске планине, а северо-западно се простиру заравни са долинама Млаве и притока. Поднебље је умерено континентално, под јачим утицајем климе ближе планинске Србије.
Приградско ратарско сеоско насеље збијеног типа на (141 m надм.вис) странама узвишења Пржоља и Никопоља и странама Великог потока, десне притоке Млаве, 3 km југо-западно до Петровца на Млави. Површина атара износи 715 ha. Назив је фитогеографског порекла – по лески које је у околини села раније било доста. Физиономски је скоро потпуно спојен са Петровцем на Млави. Овалног је облика. Известан број сеоских кућа лоциран је у млавској долини, у крају званом Баре. У самом селу налази се Труићев кладенац, око кога је, по предању, у прошлости почело формирање насеља. Током XIV века, у атару, између Лесковца и суседног Великог Лаола, налазило се село Коварна (Коварне) које се помиње у повељи кнеза Лазара манастиру Горњак и 1467. године, када броји 14 кућа. Становништво је српско-влашко (слави Петковицу, Св. Николу, Св. Аранђела, Св. Јована, Ђурђиц и др.; заветине Мали Спасовдан и 15. мај – Пољобранија), пореклом из Црне Реке (Злот, Брестовац, Валакоњ, Оштрељ, Шарбановац и др.), Тимочке крајине и Влашке. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,6 (1961) до 1,1 (1991). Електричну енергију добија 1928. године (рудник и центар села), асфалтни пут 1960. године, а телефонске везе 1990. године, када је завршена и изградња централног водовода (прикључак на водоводни систем Петровца). Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1928. године), дом културе (1958) у др. Од 1922. до 1967. године радио је рудник лигнита „Лесковац“. Већи број мештана економску егзистенцију остварује у Петровцу на Млави и на привременом раду у иностранству, претежно у земљама ЕУ.
Лесковац
(Љ. Јовановић, Млава, СКА, 1903)
Положај села
Лесковац се налази на десној страни Млаве, на странама брда Пржоља и Никопоља.
Лесковац је приградско ратарско сеоско насеље збијеног типа на (141 m нв) странама узвишења Пржоља и Никопоља и странама Великог потока, десне притоке Млаве, 3 km југо-западно до Петровца на Млави. Површина атара износи 715 ha. Назив је фитогеографског порекла – по лески које је у околини села раније било доста. Физиономски је скоро потпуно спојен са Петровцем на Млави. Овалног је облика. Известан број сеоских кућа лоциран је у млавској долини, у крају званом Баре.
