Лесковац је приградско ратарско сеоско насеље збијеног типа на (141 m нв) странама узвишења Пржоља и Никопоља и странама Великог потока, десне притоке Млаве, 3 km југо-западно до Петровца на Млави. Површина атара износи 715 ha. Назив је фитогеографског порекла – по лески које је у околини села раније било доста. Физиономски је скоро потпуно спојен са Петровцем на Млави. Овалног је облика. Известан број сеоских кућа лоциран је у млавској долини, у крају званом Баре.
У самом селу налази се Труићев кладенац, око кога је, по предању, у прошлости почело формирање насеља. Током XIV века, у атару, између Лесковца и суседног Великог Лаола, налазило се село Коварна (Коварне) које се помиње у повељи кнеза Лазара манастиру Горњак и 1467. године, када броји 14 кућа.
Становништво је српско-влашко (слави Петковицу, Св. Никову, Св. Аранђела, Св. Јована, Ђурђиц и др.; заветине Мали Спасовдан и 15. мај – Пољобранија), пореклом из Црне Реке (Злот, Брестовац, валакоњ, Оштрељ, Шарбановац и др.), Тимочке крајине и Влашке. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,6 (1961) до 1,1 (1991). Електричну енергију добија 1928. године (рудник и центар села), асфалтни пут 1960. године, а телефонске везе 1990. године, када је завршена и изградња централног водовода (прикључак на водоводни систем Петровца). Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1928. године), дом културе (1958) у др. Од 1922. до 1967. године радио је рудник лигнита „Лесковац“. Већи број мештана економску егзистенцију остварује у Петровцу на Млави и на привременом раду у иностранству, претежно у земљама ЕУ.
